U zvaničnom Šifrarniku poljoprivrednih kultura Republike Srbije, sadnice višnje su pod šifrom 385. Latinski naziv je Prunus cerasus.
Višnja se, za razliku od sadnica trešnji, u najvećoj meri koristi za preradu, pa je za izbor sadnice višnje potrebno poznavati karakteristike ploda koje doprinose boljem rezultatu. Višnja je, u različitim oblicima, i od najpoznatijih izvoznih proizvoda domaćih voćara, što podrazumeva stručno planiranje i organizaciju sadnje, izbor sadnica, održavanje plantaža, berbu, skladištenje, transport. Za Vas smo odabrali dokazano dobre sorte koje imaju redovan rod, a za detaljne informacije uvek smo Vam na raspolaganju.
Sve naše sadnice višnje kalemljene su na podlozi Magriva, osim Oblačinske višnje koja se razmnožava iz sopstvenog korena. Sadnice Oblačinske višnje, najpopularnije i najprisutnije u Srbiji, zaslužuju posebnu pažnju, ali su i ostale sorte vredne razmatranja ukoliko planirate da formirate zasade.
Imajte u vidu da su neke rane sorte, kao višnja Reksele nemačkog porekla, na primer, otpornije na niske temperature i pogodnije za mehanizovanu berbu. Nemačka sorta Hajmanov rubin, krupnih plodova, koristi se isključivo za preradu, dok je mađarska Erdi Buterna veoma ukusna za konzumiranje u svežem stanju. Višnje su obično samooplodne, mada se kod nekih sorti, za još bolji rod, preporučuje i oprašivač.
Vratimo se na Oblačinsku višnju, poteklu iz sela Oblačina, udaljenom dvadesetak kilometara od Niša, odnosno Prokuplja. Iako se ne zna njeno precizno poreklo, ime Oblačinska nalazi se u katalozima brojnih inostranih rasadnika koji nude voćne sadnice višnje. Svoju prepoznatljivost ova domaća sorta, koja se javlja u više varijeteta, zaslužila je dobrim osobinama. Rađa redovno i obilno sredinom juna, plodovi su nešto sitniji, ali odlični za preradu. Sadnice višnje Oblačinska preporučujemo posebno zbog otpornosti na bolesti i činjenice da se zasadi mogu uspešno praviti i na relativno lošem tlu. Što znači da je, sasvim sigurno, možete posaditi i u svom dvorištu i koristiti plodove za potrebe domaćinstva.
| SORTA | PODLOGA | VREME ZRENJA |
|---|---|---|
| Oblačinska | Sopstveni koren | Sredina juna |
| Šumadinka | Magriva | Polovina jula |
| Erdi Buterna | Magriva | Početak jula |
| Keleris 14 | Magriva | Kraj juna |
| Keleris 16 | Magriva | Početak jula |
| Reksele | Magriva | Kraj juna |
| Hajmanov Rubin | Magriva | Kraj juna |
Višnje treba saditi na lokaciji sa punim suncem. Tlo treba da bude bogato humusom, duboko i dobro snabdeveno hranljivim materijama, uz prisustvo malo gline. U principu, višnje su manje zahtevne od trešanja. Slatke višnje ne mogu preživeti u hladnom, gustim i vlažnim tlima. Najbolje uspevaju na tlima sa niskim sadržajem kreča i letnjim sušama. Nepovoljna lokacija može dovesti do bolesti gumoze, koja blokira cirkulaciju u drvetu i može ubiti čak i najjače grane. Čak i zimski hlad može izazvati pucanje od mraza, dok cvetanje zahteva hladan stimulus; slatke višnje zahtevaju do 1600 hladnih sati zimi kako ne bi došlo do gubitka prinosa.
Kao i kod drugih voćaka, rast i prinos višnje su smanjeni ako se ponovo sade na istom mestu. Ovaj fenomen se zove "umor tla". Ako planirate da posadite višnju na mestu gde je prethodno bila višnja, tlo treba u velikoj meri zameniti. Sadnja nevena ili kadifice pomaže u borbi protiv štetnih organizama poput nematoda.
Zavisno od rasta i uzgoja, prostor potreban za drvo višnje može varirati od 10 do 50 kvadratnih metara. Stubaste višnje su naročito uske i mogu rasti u velikoj saksiji sa zapreminom od najmanje 30 litara zemlje. Iskopajte veliku rupu dvostruko veću od zapremine korenove bale. Prilikom presađivanja, drvo višnje ne treba postavljati niže nego što je bilo u posudi ili na polju. Za stabla sa golim korenom, gornji koreni treba da budu samo blago prekriveni zemljom. Sve višnje treba učvrstiti štapom kako bi se sprečilo kidanje finih korena. Posebno za mala ili stubasta stabla, preporučljivo je zadržati štap za podršku tokom celog života stabla kako bi se stabilizovalo deblo pod težinom plodova. Mesto kalemljenja mora biti iznad tla!
Višnje se tradicionalno uzgajaju sa srednjim i visokim deblom sa šupljom ili okruglom krošnjom na snažnoj osnovi. Danas se preferiraju niže stabljike ili vretena na slabijim korenima. Fokus treba biti na kontinuiranom centralnom deblu od kojeg se račvaju bočne i plodne grane, koje su postavljene horizontalno. Tlu je potrebno dodavati hranljive materije svake godine u proleće. Posebno mlada stabla treba zalivati u periodu formiranja plodova i kasnije redovno kako plodovi ne bi pucali.
Za bogat prinos plodova, posebno kod slatkih višanja, često je potrebna sorta oprašivač, jer one nisu samoplodne. Prilikom odabira, važno je osigurati da se periodi cvetanja preklapaju. Čak i ako je sorta višnje opisana kao samoplodna, drugo drvo povećava stopu cvetanja i prinos. Kisele višnje su obično samoplodne.
