U zvaničnom Šifrarniku poljoprivrednih kultura Republike Srbije, sadnice kruške su pod šifrom 391. Latinski naziv je Pyrus.
Kruška je u domaćim zasadima pomalo zanemarena vrsta. Predlažemo da to iskoristite i da, uz odabrane voćne sadnice kruške, postignete dobar rod i zadovoljavajući profit.
Razmistite o sadnji par krušaka u dvorištu – kruške su zdravo ukusno voće, ali i veoma dekorativne kao ukrasne sadnice. Lepe su u svim godišnjim dobima, posebno na proleće kada su u cvetu.
Kruška je otporna biljka, široko prisutna na svim kontinentima, sa dugom istorijom organizovanog uzgajanja, koja seže do antičkih vremena.
Među stotinama sorti i varijeteta za Vas smo odabrali one koje su najprikladnije za uzgajanje na našem tlu, i koje su se pokazale kao veoma rodne na evropskom kontinentu.
Kruška nije zvanično nacionalno voće Francuske, mada mnogi veruju da je tako. Razlog su izvanredne sorte kruške potekle sa francuskog tla,
a zatim proširene po svetu. Značajna postojbina sorti je i Italija, ubedljivo najveći evropski proizvođač,
a iz Velika Britanije nam stižu čuvena tradicionalna kruška Vilijamova žuta, kao i nešto novija,
veoma uspešna i otporna kruška Konferans.
Poslednje dve su među najatraktivnijim sadnicama kruške iz naše ponude.
Sorta Konferans (zovemo je još i Konferencijska kruška) ima odlične karakteristike – ranu, dobru i redovnu rodnost,
pogodnosti kod oprašivanja, prilagodljivost različitim terenima,
a Vilijamova žuta (Viljamovka) sa karakterističnom aromom, veoma je tražena u preradi.
Junska lepotica i Julska šarena su kruške sitnijeg ploda koje prve stižu na stolove potrošača.
Ukoliko vam više odgovara kasna berba, preporučujemo sorte koje dozrevaju krajem septembra i početkom oktobra.
U našoj ponudi ističemo i sadnice kruške Karmen, nove sorte poreklom iz Italije, koja je zbog superiornih karakteristika vezanih za rodnost, bujnost i otpornost među najtraženijim sadnicama voća za plantaže.
Voćne sadnice kruške u ponudi:
Video materijali o sadnicama kruške
Često postavljana pitanja
1. Kako izabrati lokaciju za sadnju kruške?
Izaberite dobro drenirano područje sa peskovitim ilovastim tlom. Važno je da stablo bude na punom suncu za najbolji rast i plodove. Izbegavajte džepove mraza jer mogu oštetiti plodove. Većina stabala krušaka je samooplodna, ali ćete imati veći rod ako posadite još jedno stablo kruške u blizini. Kruške zahtevaju hladne sate da bi proizvodile plodove, pa se informišite o specifičnim zahtevima za sorte koje sadite. Razmak između stabala krušaka treba biti 4.5-6 metara kako bi se omogućilo unakrsno oprašivanje.
2. Kako pripremiti tlo za sadnice krušaka?
Iskopajte rupu tri puta širu od veličine saksije i duboku koliko je dubok korenov sistem. Zemlju koju ste izvadili iz rupe pomešajte 50/50 sa starim kompostom, trulim borovim korama, starim stajnjakom ili kompostom. Prilikom vađenja biljke iz saksije, pazite da ne oštetite korenov sistem i pažljivo je stavite u iskopanu rupu. Gornji deo korena treba biti u ravni sa površinom tla. Nakon postavljanja stabla, napunite rupu mešavinom zemlje i lagano pritisnite. Zalijte stablo temeljno kako bi se korenov sistem smestio i eliminisali vazdušni džepovi. Najbolje tlo za kruške je blago kiselo (pH 5.9-6.5).
3. Kada i kako đubriti kruške?
Koristite đubrivo koje sadrži gvožđe, cink, magnezijum, molibden, bakar i bor. Ravnomerno rasporedite đubrivo ispod cele krošnje stabla, izbegavajući prostor od 12 cm oko debla. Nakon đubrenja, obavezno zalijte stablo.
4. Koliko vode treba kruškama?
Tokom prve godine, stabla krušaka treba zalivati dva puta nedeljno u laganom/peskovitom tlu, a jednom nedeljno u glinenom tlu. Važno je temeljno natopiti korenov sistem. Nakon prve godine, stabla treba da dobiju najmanje 2.5 cm vode nedeljno. Najvažniji periodi za zalivanje su pre, tokom i neposredno nakon cvetanja, kao i u periodu pre berbe. Tokom suša, redovno zalivajte kako bi se sprečilo prerano opadanje plodova.
5. Da li je potrebno orezivanje krušaka?
Da, orezivanje je važno za zdravlje i produktivnost krušaka. Prilikom sadnje, izaberite 3-4 osnovne grane ravnomerno raspoređene oko stabla i uklonite druge grane. Tokom prvih pet godina, orezivanje je usmereno na oblikovanje stabla da raste ka spolja. Nakon što stablo sazri, orezivanje se vrši tokom perioda mirovanja kako bi se održala forma stabla, uklonile slabe, bolesne i mrtve grane. Letnje orezivanje se preporučuje za uklanjanje vodopija i bolesnih delova.