U zvaničnom Šifrarniku poljoprivrednih kultura Republike Srbije, sadnice breskve su pod šifrom 394. Latinski naziv je Prunus persica.
Dobro osunčan teren, ili prikladan manji prostor u dvorištu sa dosta sunca, idealna su mesta za sadnice breskve ili možda mini sadnice breskve. Čak i ako nemate uslove za više stabala, odaberite odgovarajuću sortu i zasadite svoju breskvu. Voćne sadnice u bogatom prolećnom cvetu i letnji rod ispuniće Vas radošću i zadovoljstvom, a ako imate ambicioznije planove, voćnjak ili plantaža doneće Vam, sasvim sigurno, i dobar prihod.
Voćne sadnice breskve u ponudi:
Breskva je traženo voće na pijacama i u otkupu. Sirove, konzervirane, zaleđene ili prerađene na različite načine, breskve su postale najšire prisutan zdrav voćni dodatak našoj ishrani. U Rasadniku Mutavdžić beležimo stalni rast interesovanja za sadnice breskve. U ponudi imamo desetak pouzdanih plantažnih sorti američkog porekla, koje kao podlogu imaju vinogradarsku breskvu.
Rane sorte kao što su Spring Gold, Diksired i Spring Ledi, sitnog do srednje krupnog ploda, dospevaju već krajem juna i u prvoj polovini jula. Najveći broj breskvi sazreva na vrhuncu leta, ali se i među kasnijim sortama nalaze krupne, atraktivne i veoma tražene, kao što su Haleova pozna i Samerset, koja je spremna za berbu tek krajem septembra.
Vašoj pažnji preporučujemo sadnicu breskve Red Heven, koju veliki broj iskusnih plantažera označava kao izvanrednu. Pokazalo se da je otporna i rodna, jednostavna za uzgajanje i održavanje.Na raspolaganju smo Vam za sva pitanja vezana za izbor voćnih sadnica breskve. Imajte u vidu da su pojedine sorte samooplodne, dok je drugima za dobar rod potrebna sorta oprašivač. Računajte i na potrebu proređivanja plodova. Veoma važno svojstvo ploda breskve je odvajanje koštice od mesa, posebno za breskve koje se koriste za preradu. Uglavnom, sorte koje dospevaju kasnije za berbu poznatije su po ovoj karakteristici. Za plantažno gajenje treba izabrati sortu otpornu na bolesti, pogodnu za transport i manipulaciju posle berbe.
Vreme zrenja sadnice Breskve
| SORTA | PODLOGA | VREME ZRENJA |
|---|---|---|
| Red Heven | Vinogradarska breskva | Prva polovina avgusta |
| Sprin Gold | Vinogradarska breskva | Kraj juna |
| Krest Heven | Vinogradarska breskva | Druga polovina avgusta |
| Kardinal | Vinogradarska breskva | Sredina jula |
| Samerset | Vinogradarska breskva | Druga polovina septembra |
| San Krest | Vinogradarska breskva | Sredina avgusta |
| Redskin | Vinogradarska breskva | |
| Diksired | Vinogradarska breskva | Kraj jula |
| Spring Ledi | Vinogradarska breskva | Početak jula |
| Haleova pozna | Vinogradarska breskva | Kraj avgusta |
Video materijali o sadnicama breskve
Često postavljana pitanja
1. Gde posaditi breskvu?
Breskve zahtevaju puno sunce da bi drveće proizvodilo plodove. Izaberite mesto za sadnju koje ima najmanje osam sati direktne sunčeve svetlosti dnevno tokom leta. Izbegavajte senovita mesta i lokacije gde postoji konkurencija za korenje od drugih stabala.
2. Koji su zahtevi za tlo za sadnicu breskve?
Najbolje tlo za breskve je plodno, humusno, peskovito ilovasto tlo koje se dobro drenira i ima neutralan ili blago kisel pH od 6.0 do 7.0. Izbegavajte niske tačke gde drenaža može biti spora, jer čak i kratak period natopljenog tla može ubiti breskvu. Ako imate gusto ili glineno tlo koje se slabo drenira, razmislite o sadnji breskve u uzdignutom leji ili čak u saksiji. Uzdignuta leja za standardno stablo breskve treba biti duboka oko 90 cm i široka 180x180 cm.
3. Kako posaditi breskvu?
Iskopajte rupu malo dublju i 2-3 puta širu od saksije u kojoj je drvo bilo. Ne dodajte đubrivo ili poboljšivače tla u rupu za sadnju. Napravite malu uzdignutu humku zemlje u sredini rupe. Postavite koren na vrh humke i raširite bočne korene preko nje. Korenov sistem treba da bude u ravni sa površinom tla ili malo iznad nje. Nakon postavljanja drveta, ispunite rupu zemljom i lagano pritisnite. Napravite uzdignutu ivicu oko stabla i nanesite sloj malča kako biste zadržali vlagu.
4. Koliko vode treba sadnici breskve?
Novosađena stabla breskve treba da dobijaju oko 2.5 cm vode (približno 7.5 litara) nedeljno, osim u najsušem, peskovitom tlu gde može biti potrebno 6-8 cm (18-24 litara) nedeljno. Ako padavine nisu dovoljne, zalivajte jednom nedeljno da bi se zemlja natopila nekoliko centimetara. Nakon prve godine, stabla breskve treba da dobijaju najmanje 2.5 cm vode nedeljno.
5. Kako orezivati breskve?
Orezujte breskvu tokom prve zimske dormancije kada je bez listova. Cilj je stvoriti otvoreni centar sa 3-5 jakih osnovnih grana – oblik vaze. Izaberite 3-5 ravnomerno raspoređenih grana koje su pod uglom od 45° do 70° od stabla da postanu osnovne grane. Uklonite sve druge grane koje su najmanje godinu dana stare. Skratite nove osnovne grane na oko 90 cm dužine.
6. Kada đubriti breskve?
Đubrite novosađena stabla breskve u rano proleće (obično u martu). Koristite sporo otpuštajuće đubrivo sa niskim sadržajem azota i visokim sadržajem fosfora. Nanesite oko pola šolje 5-10-5 đubriva prve godine. Đubrenje će podstaći rast od 25-45 cm tokom aktivne vegetacione sezone. Počnite sa đubrenjem u drugoj godini u proleće i ponovo u ranu jesen sa kompletnim đubrivom koje uključuje mikroelemente.
7. Kako brinuti o breskvi u narednim godinama?
Zrelo drvo breskve sa plodovima razvijaju tokom leta zahteva 115-150 litara vode godišnje. Ako padavine nisu dovoljne, moraćete da zalivate stablo sami. Počevši od druge godine, đubrite stabla breskve u proleće i ponovo u ranu jesen sa kompletnim đubrivom. Zrela stabla treba orezivati svake godine. Breskve se razvijaju na prošlogodišnjem drvetu, a orezivanje stimuliše novi rast za sledeću sezonu.